Finansije i Osiguranje - Srbija

Doznake se oporavile od korone

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) tokom osam meseci 2021. godine od doznaka je stiglo 2,279 milijardi evra, što u odnosu na osam meseci 2020. predstavlja rast od 19,2 odsto međugodišnje. Međutim, u istom periodu 2019. od doznaka je stiglo 2,359 milijardi evra što znači da je priliv u 2021. manji za 3,4 procenta nego pre dve godine.

„Priliv doznaka još nije dostigao pretkrizni nivo i podaci pokazuju da je reč o vraćanju doprinosa doznaka potrošnji stanovništva na nivo karakterističan u godinama pre pandemije. Treba imati u vidu da je na početku pandemije došlo do izvesnih poremećaja u svim prekograničnim tokovima i da to nije bio slučaj samo u Srbiji, već se radilo o globalnim kretanjima usled uvođenja zdravstvenih restriktivnih mera u mnogim zemljama. Konkretno što se tiče doznaka, uticaj pandemije na njihovo kretanja bio je dvojak. Pre svega, pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake uticao je na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje. Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavale su prenos dela doznaka koji dijaspora donosi u gotovini”, navode iz NBS-a.

Podsećanja radi, u 2020. godini kada je počela korona i kada su se mnogi naši državljani vratili u zemlju, od doznaka je stiglo 3,12 milijardi evra i u odnosu na 2019. Reč je o smanjenju za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto.

Narodna banka od 1. juna 2020. vodi jedinstveni registar korisnika novčane doznake. On sadrži podatke o klijentima koji su koristili ovu platnu uslugu počev od 22. februara 2020. U njemu se, uz strogo vođenje računa o zaštiti podataka o ličnosti, vode podaci samo o korisnicima novčanih doznaka koje su izvršene putem globalnih servisa za brzi prenos novca kao što su „Vestern junion”, „Manigram”, „Rija” i drugi, a ne i o novčanim doznakama (ličnim transferima) koje se izvršavaju preko računa u bankama.

Na dan 8. novembra 2021, u navedenom registru evidentirano je 1.008.622 učesnika ovih transakcija. Ukupno 307.489 državljana je slalo novčana sredstva, dok je 835.927 primalo novac, a 134.794 državljana je i slalo i primalo pare.

Prema procenama NBS prosečna vrednost poslatih doznaka po primaocu preko operatera brzog transfera novca tokom osam meseci 2021. iznosila je 281,8 evra, što je na sličnom nivou kao i tokom 2020. kada je prosečna vrednost bila 283,5 evra.

Geografska struktura doznaka ostala je stabilna kako tokom pandemijske 2020. tako i u 2021. Od početka ove godine najviše priliva doznaka registrovano je iz Nemačke 28 odsto, Švajcarske 12 odsto, po osam odsto iz SAD i Austrije i Francuske šest odsto.

U NBS dodaju da, uprkos smanjenoj mobilnosti ljudi i ekonomskoj aktivnosti u zemljama u kojima se nalazi najveći deo naše dijaspore tokom pandemije, brzi oporavak doznaka može se jednim delom pripisati unapređenju platnog sistema koji su upravo oni sproveli u poslednjih nekoliko godina. Centralna banka je uvela brojna inovativna rešenja u platnom sistemu, a regulisanjem rada platnih institucija i instant plaćanja olakšano je obavljanje prekograničnih transfera, što je dovelo do toga da se iz godine u godinu povećava učešće doznaka koje u Srbiju ulaze formalnim kanalima što znači preko računa banaka i operatera brzog transfera novca. Ovo je bilo posebno važno u periodu kada su na snazi bile mere ograničavanja kretanja u mnogim zemljama.

Pored toga na rast doznaka u Srbiju svakako je uticao i ekonomski oporavak u zemljama u kojima se nalazi naša dijaspora, kao i podsticajne mere koje su u tim državama sprovedene u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije što je sve dovelo do povećanja raspoloživog dohotka naše dijaspore.

NBS koristi metodologiju platnog bilansa MMF-a, prema kojoj su doznake obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi i koja uključuje: doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije.